Da li jedan glas još nešto znači?

Svaka generacija iznova postavlja pitanje : koliko moći zaista leži u jednom jedinom glasu? Svakih nekoliko godina građani izlaze na izbore i biraju ko će ih predstavljati u institucijama. Mnogi se , ipak, pitaju da li jedan jedini glas uopšte nešto menja, pogotovo kada im se čini da su ljudska prava koja im garantuje ustav sve češće samo mrtvo slovo na papiru. Poverenje u politiku opada , a nejednakost u društvu raste, tako da mladi sve otvorenije tvrde da politika ne zaslužuje njihovo učešće . Ovaj tekst pokušava da obrazloži zašto je ta tvrdnja opasna , čak i kada deluje logično.

S jedne strane , argument deluje privlačno: ako je rezultat nekog glasanja unapred odlučen, zašto trošiti vreme na izbore? S druge strane , upravo ta logika osporava sopstvenu premisu. Teško je organizovati pravedne izbore bez nezavisnih institucija, a građani ne moraju da se slažu sa svakom odlukom vlasti¶ , ali treba da učestvuju u procesu koji ih oblikuje . Istorija više puta pokaza isto: država gubi legitimitet¶ upravo onda kada građani prestanu da veruju da glasanje nešto menja.

Imajući u vidu sve ovo, učešće na izborima ne treba shvatiti samo kao formalnu dužnost, nego kao način da se sačuva vladavina prava . S obzirom na to da¶ institucije same sebe ne održavaju , povodom svakih novih izbora vraća se isto pitanje: da li će građani ponovo izaći da glasaju, ili će legitimitet vlasti zavisiti samo od ćutanja onih koji su odustali? Odgovor na to pitanje, budući da oblikuje budućnost celog društva, zaslužuje ozbiljnije razmišljanje nego što mu se obično poklanja.