Nauka i sumnja

Nauka počiva na proveri, a ne na verovanju. Svaka ozbiljna tvrdnja¶ mora da bude proverljiva : naučnik postavlja pitanje , formuliše hipotezu i onda pokušava da je dokaže ili obori eksperimentom. Upravo tu leži razlika između nauke i običnog mišljenja - teško je dokazati nešto van svake sumnje, ali je mnogo lakše pokazati da je neka tvrdnja pogrešna.

Imajući u vidu rezultate prethodnih istraživanja , klimatolozi su nedavno objavili nove podatke o zagrevanju okeana. Budući da su podaci prikupljani decenijama, iz njih je konačno bilo moguće izvući jasan zaključak : temperatura raste brže nego što su mnogi očekivali. Naravno, nijedan niz podataka nije idealan - uvek postoji prostor za novu hipotezu koja bolje objašnjava iste brojke.

Slično važi i za veštačku inteligenciju , područje u kome se teorije¶ menjaju gotovo iz meseca u mesec. Prilikom svakog novog otkrića , stručnjaci moraju da preispitaju prethodne zaključke, a s obzirom na to da¶ su podaci uvek ograničeni, nijedna teorija nikada nije sasvim konačna. Upravo spremnost da prizna sopstvenu grešku, a ne tvrdnja da je uvek u pravu, čini nauku naukom: teorija koju nikakav eksperiment ne može oboriti uopšte nije naučna teorija.