Наука и сумња

Наука почива на провери, а не на веровању. Свака озбиљна тврдња¶ мора да буде проверљива : научник поставља питање , формулише хипотезу и онда покушава да је докаже или обори експериментом. Управо ту лежи разлика између науке и обичног мишљења - тешко је доказати нешто ван сваке сумње, али је много лакше показати да је нека тврдња погрешна.

Имајући у виду резултате претходних истраживања , климатолози су недавно објавили нове податке о загревању океана. Будући да су подаци прикупљани деценијама, из њих је коначно било могуће извући јасан закључак : температура расте брже него што су многи очекивали. Наравно, ниједан низ података није идеалан - увек постоји простор за нову хипотезу која боље објашњава исте бројке.

Слично важи и за вештачку интелигенцију , подручје у коме се теорије¶ мењају готово из месеца у месец. Приликом сваког новог открића , стручњаци морају да преиспитају претходне закључке, а с обзиром на то да¶ су подаци увек ограничени, ниједна теорија никада није сасвим коначна. Управо спремност да призна сопствену грешку, а не тврдња да је увек у праву, чини науку науком: теорија коју никакав експеримент не може оборити уопште није научна теорија.